Историјат одреда
Одред је добио име по народном хероју и једном од првих старешина Савеза извиђача Југославије - Ратку Вујовићу – Чочеу (1916 – 1977).
Први извиђачки састанак ОИ Р.В.Чоче одржан је 20. новембра 1988. године у додељеним просторијама у улици Ратко Вујовић Чоче 6 - 8.
Десет најстаријих чланова је послато на воднички течај на Дивчибаре.
10.новембра 1988.г. спроведена је прва промотивна активност извиђача у школи "Бранко Ћопић", а 15. јануара 1989. године организован је први излет на Космај, где је свечано дато обећање и положен завет. Тада су сви од 141 члана, колико их је присуствовало, добило жуте мараме са браон рубом.
Напокон 02. марта 1989. г. у Основној школи "Бранко Ћопић", одржана је оснивачка скупштина и од тог датума одред и правно постоји. Оснивачи су били Тихомир Костић (старешина), Горан Филиповић (начелник), Зоран Алексић (вођа чете) и још петоро људи из месне заједнице Видиковац.
Од тада смо успешно учествовали на многобројним акцијама и такмичењима. Прво такмичење је било "извиђачки петобој" 1989. на коме су старије планинке освојиле прво место.
Прва вишедневна акција је била 1990. године. То је био бивак на Тари у планинарском дому "Јавор". Том приликом је група наших чланова прошла кањоном Раче. Исте године организује се први пут одредски воднички течај. Прво самостално зимовање организовано је 1991. године на Берову у Македонији.
У лето 1991. године организован је први велики табор на Грзи. Трајао је 15 дана са свим елементима које прави извиђачки табор треба да има.
Од 1990. године одред организује традиционално такмичење "Меморијал Ратко Вујовић Чоче - Сусрети пријатељства". Такмичење се одржавало сваке године у Пионирском граду. Од 1991. године организује се још једно такмичење. То је Осмомартовски квиз "?". Овим квизом обележаван је празник Осми март и уједно отварала сезона такмичења у нашој земљи.
Данас одред броји око 70 чланова.
Управа одреда
1. Слободан Перић, старешина
2. Влада Тањевић, заменик старешине
3. Златија Вранеш
4. Филип Аргакијев, начелник одреда
5. Весна Нешић, благајница
6. Катарина Младеновић, секретар
7. Павле Јовичић, економ
ЗЕЛЕНИ
Испод неба Белог града
живи једна дружина.
У дружини слога влада,
вредна је то скупина.
На пропланку Белог града
скупила се дружина.
Да пева о љубави,
миру међу људима.
Зелени су, љубазни,
желе да Вам помогну.
Одани су природи.
И све шуме овог града
заузела дружина.
Запалили ватре,
раширили шатре.
Песме нашег велеграда
запевала дружина.
Извиђачка наша срца
куцају у грудима.
Зелени су, љубазни,
желе да Вам помогну.
Одани су природи.
Запамтите име наше,
које носи дружина.
Дођите у Р. В. ЧОЧЕ,
таква Вам је судбина!
Зелени су, љубазни,
желе да Вам помогну.
Одани су природи.
РВ ЧОЧЕ
(НЕК СЕ ЗНА)
ТАМО ГДЕ СЕ С` ВИДИКОВЦА
КА АВАЛИ ПРУЖА ПОГЛЕД
ТАМО ИМА ВЕДРИХ ЛИЦА
ТАМО ЖИВИ ЈЕДАН ОДРЕД!
ТАМО ГДЕ ДРУГАРСТВО ПОЧЕ,
СВАКИМ ДАНОМ ВИШЕ ЈАЧА,
ТУ ЈЕ ОДРЕД РВ ЧОЧЕ
ТУ ЈЕ ПОНОС ИЗВИЂАЧА!
КОШУТЊАКОМ ПЕСМА ОРИ
МЕМОРИЈАЛ ЧОЧЕ СПРЕМА
ДОК ЛОГОРСКА ВАТРА ГОРИ
НЕМОЈ ДА ВАС ОВДЕ НЕМА!
МАРАМА НАМ СМЕЂЕ-ЖУТА,
ЗАКЛЕТВЕ СЕ РАДО СРОЧЕ,
НЕК` СЕ СКЛОНЕ СВИ СА ПУТА,
КАД ПРОЛАЗИ РВ ЧОЧЕ!
ГУСТА ШУМА НАМ ЈЕ ЦАРСТВО,
ЖИВОТНИ НАМ НЕКТАР ДАЈЕ,
СНАГА НАМ ЈЕ ТО ДРУГАРСТВО
КОЈЕ ЦЕЛИ ЖИВОТ ТРАЈЕ!
ПОДИГНИМО У ВИС ЧЕЛА
КОЈИ МОГУ НЕКА СКОЧЕ,
НЕКА ЧУЈЕ ЗЕМЉА ЦЕЛА
НАЈБОЉИ ЈЕ РВ ЧОЧЕ!
17.08.2014.
Сања Радојковић-Кума
